„Jer svaki koji se ponizuje bit će uzvišen a koji se uzvisuje bit će ponižen.“

Lk 18, 9-14 „Carinik siđe opravdan kući svojoj, a ne farizej.“

Mi ljudi se uspoređujemo i procjenjujemo jedni druge. Uspoređivanje sa sobom nosi sklonost da želimo biti bolji od drugih. Zato se ljudi hvale svojim zaslugama i često s visoka gledaju na druge. No Bog prozire svaku samohvalu, a ganut je nad poniznošću onog čovjeka koji ne uljepšava svoj grijeh i svoju pogrešku. Bog ne uspoređuje. On vidi tko sam i što sam. Svatko od nas je u Božjim očima potencijal nade. Svatko je kadar obratiti se. Poniznost i zdravi osjećaj osobne vrijednosti međusobno su povezani i jedno drugo hrane. Poniznost nasuprot oholosti i  podcjenjivanja drugih. Svi smo grešni i potrebni obraćenja. Kada se uzdižemo iznad drugih onda donosimo sud o drugome koji može u konačnici samo Bog dati. Današnja prispodoba nas želi sve potaknuti da budemo ponizni pred Bogom a blagi prema bližnjima. „Jer svaki koji se ponizuje bit će uzvišen a koji se uzvisuje bit će ponižen.“ Bog vidi naše srce. Neprestano ga čistimo od grijeha u svakodnevnom ispitivanju savjesti, i u dobroj ispovijedi. Tako ćemo sve više upoznavati Božje milosrđe i zahvaljivati a s druge strane nećemo suditi druge. Farizej je bio samodostatan i nije ništa tražio pa zato i nije ništa dobio. Carinik je bio ponizan i molio je oproštenje za svoje grijehe pa je stoga otišao opravdan.